Bane, Srđan, i Milan polaze iz Beograda vozom. Trebalo je i Milovan ali je kasnije objasnio zašto nije mogao.

U Vinkovcima se ukrcavaju Dane i Đorđe. Bio je to voz iz Beograda za Gospić sa presedanjem u Ogulinu, tj. verovatno voz za Rijeku.

U 14:30 smo krenuli iz Gospića na Oštarije i tu stigli oko 15h. Tu smo jeli i malo obišli prevoj i ---------. Uredili smo krevete i spremamo se na spavanje. U planinarskoj kući su još neki planinari iz Zagreba. Prijatni su i brzo smo našli zajednički jezik. Sutra sa Mišom krećemo prema Jelovoj Ruji. Vreme miriši na kišu.

Planinari: Mijić Milan, Djordjević Branislav, Bukvić Srdjan, Čubric Djordje, Čubric Mišo, Čubrić Dane.

Digli smo se jutros oko 7h. Mišo je još sinoć stigao do nas tako da smo poslje dorucka u 8h krenuli na put. Sada je 14h i nalazimo se na jednoj livadi. Odmaramo se. Jos 2h ima do Šugarske dulibe. Išli smo sporo i na mnogo mjesta smo se odmarali. Bukvić je u kritičnom stanju. Onemoćao. Ne znam šta je sa njim. Do Šugarske dulibe ćemo valjda sa njim stići. Oko 15:30 nastavljamo put. Žale se na umor. Bukvić i Mijić. Veoma često se odmara. Inače je put veoma strm. Onaj odmor od 14-15:30 smo napravili na oko 8 minuta od Miljakovića peći. Tu je bilo ovaca i goveda i jedan pas. U Šugarsku dulibu smo stigli kasno za normalne uslove do 19:30. Bane se sve dotle držao dobro ali je ovdje naglo oslabio i mnogo povraćao. 15 min do Šugarske dulibe penjali smo se na jedan vrh. Krajolik je ljep. U Šugarskoj dulibi smo do 22h pravili kolibu za spavanje. Bilo je čak toplo. Slabo sam spavao ali je bilo ljepo.

Spustila se magla. Digli smo se oko 7. Doručkovaćemo pa idemo dalje.Stigli smo na Visočicu predveče zajedno sa Zagrepčanima (3 djevojke i 2 momka). Sa njima smo sa jedne prekrasne livade pod Trošeljevim vrhom stigli do Visočice. Djordje i ja smo skratili put i za 10 minuta stigli prije od ostalih. Večerali smo odlično u odličnoj atmosferi svi zajedno. Ložio sam drva skuvao 5 litara čaja i skuvao …….Što se puta tiče svi su išli mnogo bolje od prethodnog dana.

Spavanje je bilo odlično. Zagrepčani odoše prema Štirovcu a mi ostajemo. Išli smo na jedan izlet do vode na Strugama. Pošli smo u 11 a vratili se oko 17:30. Sada se sprema večera. Biće palente. Izgleda da ću ja opet biti kuvar. Na Visočici (1619) smo guštirali panoramu.

Svanulo je divno sunčano jutro. Čitavo Ličko polje je u magli a na Visočici je potpuno vedro. Inače u 5:30 smo se digli a u 8:30 krenuli prema Štirovcu. Teren je ljep i nije težak za hod osim prvog djela oko Visočice. U širokom polju (Javorniku) smo sreli 3 žene i slikali se sa njima. Častile su nas kiselim mljekom a i mi smo se njima odužili čokoladom i nešto novaca (2 hiljade). Duž daljeg puta sretali smo konje i volove. Bukvić je uplašivši se jednog vola bježao na drvo. On i Mijic su pod Badnjem sačekali nas dok smo se popeli na vrh i sišli dolje. Odatle smo za manje od 30 minuta bili u Štirovcu. Bukvić je ovaj put išao sporo ali se bar nije žalio na umor. Bila je i jedna zgodna stvar. Na kraju Javornika malo u šumici trebalo je da nadjemo vodu. Pošto Mišo nije bio siguran gdje je tražili smo je okolo i naišli na snježnicu. Leda je bilo dosta. Poslje smo i vodu našli. Kod doma su nas napustila dva drugara – stric Mišo i Mijić Milan. Odoše prema Medku pa u Gospić. Sada smo večerali dobro kuvali čaj i dobrano se nasmijali kada smo taj čaj od kamilice cjedili kroz zavoj. Sad je 22:15 i spremamo se na spavanje.

U 9 h krenusmo iz Štirovca. Išli smo dobro i već nakon 2:15 stižemo na Vaganski vrh. Malo smo se tu gušterisali sa još jednim starim čobaninom. Nastavili smo put do raskršća kod Svetog brda. Teren je tu sasvim bez drveća travnat ili obrastao klekovinom. Bukvić nas je sacekao tu a mi smo na Sveto brdo prema ljepim vidicima. Naišli smo tu na konje bez čuvara. Onda smo se spustili prema Paklenici uz divan potok. Stigli smo u 20 sati. Efektivno smo ovaj dan išli 11 sati. Uveče jedosmo zadnje ostatke hrane i ja sam se napio vina. Nisam ni znao da će mi tako škoditi. Bilo je i povraćanja.

Sada sam dobro. Okupao sam se u potoku. Bukvić odlazi danas. Bane, Djorde i ja ostajemo pa ćemo u Manitu peć. Divan je bio ovaj put kroz Velebit.

Počelo je sa posledicama sinoćne pijanke. Mamuran sam bio skoro čitav dan. Oko 15 sati krenuli smo prema Starigradu. Bukvić je otišao u Starigrad a mi stazom (serpentinama) prema Manitoj peći. Poseban je to doživljaj. Šteta samo što su nam baterijske lampe bile slabe za jasno razgledanje podzemnih prostorija. Poslje toga kroz stjenčuge izbismo na more. Opet divno. Uz sam zalazak sunca Bane, Djorde i ja goli golcati na nudističkoj plaži. Kupamo se. Oko nas golaći. Najprije smo se tome smijali ali ima u tome nešto. Možda sam od ovoga dana i ja postao nudist. U 20 sati smo krenuli u dom. Po noći u 22h stigli smo umorni i preumorni puni utisaka. Još jedan bogat dan.

Vreme kao da je nas pitalo kakvo da bude. Opet divno sunčano jutro. Spremamo se za Starigrad. Zdravo planino. Vidimo se opet.